Поводом 900 година манастирског храма Светог Николе манастира Градиште у Паштровићима 21.05.2016 године је у овој древној светињи, након вечерње службе, одржана свечана духовна академија.

На почетку академије игуман манастира, архимандрит Павле (Калањ) поздравио је свештенство, свештеномонаштво и вјерни народ.

Он је позвао све присутне да се радују и веселе јер славе јубилеј који ријетко ко може да слави.

„На овом кршу часни наши преци подигли су ову светињу прије девет вјекова. По народном предању, међутим, а и сви су изгледи да је тако, овдје је и раније био храм. Постоје трагови од старе базилике, неки римски трагови и гробнице“, рекао је отац Павле.

Он је рекао да све то указује да је манастир Градиште један од најстаријих на овим просторима.

„Захваљујем вам се на овако великом присуству и што сте тако здушно подржали ову прославу, што је од свега важније“, рекао је отац Павле (Калањ).

Професор Цетињске Богословије др Будимир Алексић говорио је о Буквару инока Саве из 1597. године.

„Нарочита је прилика и посебна част говорити о првом српском буквару овдје гдје је он настао, у овом древном манастиру, чију 900-годишњицу данас обиљежавамо“, казао је Алексић.

Он је казао да је по својим духовним прегнућима српски народ историјски народ.

„Са поменом на Студеницу, мајку српских цркава, на Хиландар, Милешево и друге српске манастире у које спадају и три чувена паштровска манастира – Грдаиште, Режевићи и Прасквица, девет стотина и више година је хронолошка мјера те традиције. Радосни смо и поносни као народ, јер смо стваралачки трајали, а не само силом прилика вегетирали у тишини или буци историје“, казао је он.

Он је додао да је то трајање, истина, било често мучно, патно и трагично, са мучним борбама за опстанак када су људи били усмјерени само да преживе.

„Послије турске најезде и губитка државе дуго времена је трајала борба за опстанак, уз скривено његовање и развијање своје традиције. У манастирима се одржавала стара српска духовност, у њима је свијетлила нада да ће тешке кризе и искушења проћи и да ће доћи времена вишег духовног живота“, рекао је Алексић.

Доказ да је то тако по Алексићу је и подвиг двојице монаха – јеромонаха Стефана, игумана храма Пречисте Богородице и јеромонаха Саве из манастира Дечана, чијим је трудом штампан први српски буквар 1597. године у Венецији.

Поводом јубилеја је поново штампано репринт издање овога буквара, који је вечерас био доступан сабранима у манастиру Градиште.

О религиозности Паштровића кроз вјекове говорио је Симо Арменко, а у умјетничком дијелу програма учествовали су Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора, етно-појац Даница Никић и ученици ОШ „Мирко Срзентић“ из Петровца.